Карта парохије

 

ЧЕЧАВСКА
1. Назив парохије: Чечавска
2. Сједиште пароха: Чечава
3. Адреса пароха: Чечава 106, 74274 Чечава
4. Контакт: моб: +387 65 948-509; +387 66 171-222;
тел: +387 53 445-761;
e-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
5. Парох: Славко Пантелић, јереј


Јереј Славко Пантелић рођен је 21. септембра 1975. године у Обудовцу од оца Илије и мајке Руже, рођ. Перић. Основну школу у Обудовцу похађао је од 1982. до 1990. године. Богословију „Света три јерарха“ у манастиру Крки уписао је 1990. године, а завршио 1995. године.  У чин ђакона рукоположен је 08. Новембра 2005. године у храму Светог великомученика Димитрија у Шамцу, а у чин презвитера 13. новембра 2005. године у храму Вазнесења Господњег у Великој Сочаници. Рукоположио га је епископ зворничко-тузлански г. Василије. Постављен је 01. јануара 2006. године на Пурачићку парохију, у Пурачићу, а администрира Бријесничко-тумарском парохијом у Бријесници. Одлуком епископа зворничко-тузланског г. Хризостома са 15. Новембром 2015. године постављен је за привременог пароха парохије Чечавске у Чечави. Ожењен је супругом  Тривком и има синове Илију (2006) и Владимира (2014).


О парохији
Чечавску парохију чини село Чечава са засеоцима: Станојевићи, Петковићи, Продановићи, Савковићи, Цвијићи, Локва, Речани, Поточани, Брђани, Гај, Плане и Шушњарани.


Парохијски храм
Храм Рођења Пресвете Богородице у Чечави. Први храм на овоме мјесту подигнут је изме- ђу 1861. и 1865. године. Градњу храма водили су поп Стојан Станковић и син му Стеван. Градња је завршена 1865. године. Храм је освештао по благослову дабробосанског митроплита Игњатија II извјесни епископ Висарион, касније епископ у Драчу. На улазу у цркву стајала је плоча са урезаним натписом: „Са дозволом цара Абдул-Меџида и са знањем владике Дионисија“. Постоје два предања о овоме догађају. Према једном ишла је делегација од дванаест људи у Цариград по дозволу, а пре- ма другој само неколико људи. Црква није имала звоник, па је он подигнут након 14 година, 1879. и тада је набављено прво звоно. То је био први храм на овоме истом мјесту у Чечави. У Првом свјетском рату аустроугарске власти уништавају архиву црквене општине и школе. Звоно је скину то са звоника и одвезено за потребе војске, гдје је вјероватно претопљено за муницију. Од 1935. До 1937. године уз цркву је саграђен нови звоник и набављено ново звоно из Енглеске тешко 200 килограма, које је и данас у употреби. Током Друго свјетског рата, 1943. године, храм је бомбардован и том приликом су срушени олтар и лађа, а остао је само звоник. Након рата 1963. године почела је градња постојећег храма, на мјесту старог храма. Димензије садашњег храма су 21,5х7,20 метара. Темељ је 1963. године благословом епископа зворничко-тузланског Лонгина, освештао свештеник протојереј Никола Мандић, архијерејски намјесник добојски. На Спасовдан 1968. године обновљени храм освештао је епископ зворничко-тузлански Лонгин Томић. Поново се од 1971. до 1976. године приступило реновирању храма, вјероватно због претходне неква- литетне обнове. Након обнове храм је освештао 03. октобра 1976. године протосинђел Василије Качавенда као изасланик епископа зворничко-тузланског Лонгина. Године 1999. извршена је мала адаптација на крову храма. Од 2009. до 2012.
године извршена је генерална обнова храма и подигнут је нови звоник. У потпуности је промијењен ентеријер храма са новим иконостасом и иконама. Обновљени храм освештао је 12. августа 2012. године епископ зворничко- тузлански г. Василије уз саслужење епископа врањског г. Пахомија. Живописање храма завршили су у новембру 2014. године Ђорђе Ђорђевић, Милош Максимовић и Дарко Живковић. Иконостас од храстовине израдио је Витомир Марковић из Укринице. Иконе на иконостасу живописали су већ наведени иконописци, као и трпезарију у Светосавском дому. За храм je Ђуро Продановић са породицом дариваo два нова звона (од 260 kg и 350 kg), а освештао их је 20. септембра 2014. године епископ зворничко-тузлански г. Хризостом.


Матичне књиге
Парохијске матичне књиге воде се:
а) рођених и крштених од 1888. године (недостају подаци од 1913. до 1935. године);
б) вјенчаних од 1905. Године и
в) умрлих од 1888. године. Од 1940. до 1960 године недостаје велики број података, што због рата, што због тешких послијератних прилика.


Гробљанске капеле
Постоје објекти у гробљима који су напра- вљени од чврстога материјала. Једина богослу-жења која се у њима обављају јесу парастоси на Задушнице. Ти објекти се у народу називају гробљанске капеле и нису посвећиване ниједном светитељу. Налазе се у сљедећим гробљима: Планско гробље, Гајско гробље, Савковића гробље, Продановића гробље и Спасовиште. Објекте су радили вјерници по засеоцима, често и без пројекта. Већина тих објеката подигнута је између 1960. И 1980 године. Многи су већ дотрајали и потребно их је обновити. Неки су новоподигнути, као објекат у Продановића гробљу из 1995. године и на Спасовишту из 2000. године. Све те објекте благословили су свештеници који су службовали у Чечави у вријеме подизања тих објеката.


Парохијски дом
Градња парохијског дома почела је 1990. године. Озидан је и покривен 1993/94. године, а радови су на објекту интензивирани од 2002. до 2006. године. Објекат је освештао епископ зворничко-тузлански г. Василије 20. септембра 2005. године.Укупна површина објекта износи око 150 m².

Други црквено-општински објекти
а) Светосавски дом, површине 120 m², саграђен је од 2004. до 2006. године. Освештао га је епископ зворничко-тузлански г. Василије 20. септем-
бра 2006. године.
б) Помоћни двоетажни објекат, површине 50 m², изграђен је 2007/08. године. Освештао гаје епископ зворничко-тузлански г. Василије. У објекту је смјештена парохијска канцеларија, сувенирница са магацином и котловница.


Свештеници који су раније служили на парохији
У чечавској парохији први свештеник за кога се зна био је Стојан Станковић. Према натпису на једном гробном крсту „поп Стојан посвећен је за јереја 1828.године“. Умро је у дубокој старости, 28. јуна (по старом календару) 1884. године, а сахрањен 29. јуна. Затим слиједе: Стеван Станковић (1853-1890); Јеврем Станковић (1890-1916); Алекса Јокановић (од Васкрса до Спасовдана 1915. године); Алекса Ђуровић (службовао током Првог свјетског рата уз дозволу власти, а затим одведен у интернацију); Радивоје Јелић (дошао почетком 1918. Године и остао до новембра 1918. године); Стеван Душанић (1918-1920. и 1922-1924); Василије Станковић, јеромонах (од августа 1920. године до марта 1922. године); Стојан Ђ. Станковић, јереј (1924-1960); Ранко Јотић, (1960-1966); Тешо Спасојевић, јереј (1966- 1970); Саво Кнежевић, јереј (1970-1973); Михајло Миловановић, јереј (1974-1981); Милорад Симић (1981-2002); Недељко Пришић, протојереј, парох растушки (администрирао током 2002. године) и протојереј-ставрофор Драган Ерић (2002-2015).


Знамените личности ове парохије

ЈЕВРЕМ СТАНКОВИЋ, свештеник ( 1855-1916) , велики народни прегалац и оснивач прве званичне школе у Чечави која је почела са радом 1882.године. Био је и истакнути борац за остварење црквено-школске самоуправе Срба у БиХ у вријеме Аустроугарске окупације због чега је у Првом свјетском рату и био у заробљеништву.

ЈЕРОМОНАХ ВАСИЛИЈЕ СТАНКОВИЋ (1894-1933) крштен као Велимир.  Учествовао у српским ослободилачким ратовима. Одступао са српском војском преко Албаније на Крф. Са Крфа отишао у Русију и учествовао у организовању Добровољачке дивизије. Дао допринос у оснивању Српског соколског друштва у Чечави 1920-1922. године.
 
ЈАКОВ ПЕТКОВИЋ (1889-1951) у Првом свјетском рату као добровољац ступа у Српску војску и био је припадник познате Дринске дивизије. Пролази кроз све најтеже борбе на Церу, Колубари и на Дрини гдје рањен. Повлачио се са Српском војском кроз завејане албанске планине и после напорног марша бродом је стигао на Крф. За ратне заслуге Јаков је одликован Сребрним војничким орденом,Карађорђевом звездом са мачевима, Златном медаљомза храброст „Милош Обилић“, француским Ратним крстом и свим српским споменицама из ратова 1912-1918. године.

МИКА МАЈСТОРОВИЋ (1891-1985)  оснивач Соколскога друштва у Теслићу и Чечави након  Првог свјетског рата . Године 1920 води Соколско друштво на слет у Праг.

ЕПИСКОП  ВРАЊСКИ ПАХОМИЈЕ(Гачић)  рођ. 17.октобра 1952.године. На крштењу добио име Томислав. На редовном мајском засједању САС-а 1992. године изабран за епископа врањског гдје се и данас налази.


Црквишта и манастиришта
У Чечавској парохији постоји једно мјесто не- далеко од садашњег храма, на граници заселака Локве и Речани, које носи назив Црквине. Према народном предању, овдје је некада постојала црква. О томе данас нам није познат ниједан историјски доказ. Народно предање говори да је „једне ноћи омркнула, а не осванула“. Постоји вјеровање да је црква преко ноћи нестала. Претпоставка је да је ријеч о цркви брвнари која је усљед сеобе Срба демонтирана и пренесена из ових крајева. Да се народ из ових подручја селио у вријеме сеобе1690. године, па и касније, постоје свједочанства  неких историчара који су се бавили овом проблематиком. Послије Другог свјетског рата, према казивању мјештана, неки домаћини су приликомрадова у пољу пронашли бакарни и метални крст, који нису сачувани до данашњих дана. На овоме локалитету данас постоји само остатак неког већег камена, а мјештани кажу да их је прије било три, а да су остала два разбијена послије рата и коришћена за посипање пута. У својој књизи „Чечава, село у Републици Српској“ аутор Бранко Перић наводи сљедећи пода-так: „Дана 22. септембра 1994. године посјетио сам локалитет Црквине са археологом Ђорђем Јанковићем, професором Филозофског факултета у Београду, по коме је предање о постојању цркве у овоме мјесту вјероватно тачно“.

 

Архијерејски намјесник теслићки
протојереј-ставрофор МИЛАДИН ВУКОВИЋ

ул. Александра Рајковића 7
74270 Теслић


моб: +387 65 529-585;
тел: +387 53 430-429;


е-mail: miladinvukovic74@gmail.com