ТЕШАЊСКА
1. Назив парохије: Тешањска
2. Сједиште пароха: Тешањ
3. Адреса администратора парохије: Ул.Крњинских Српских Бригада бр.107 74000 ДОБОЈ
4. Контак: моб: +387 66 034–194;
е-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
5. Администратор: Михаил Гавриловић, јереј


Јереј Михаил Гавриловић рођен је 19. фебруара 1988. године у Тузли од оца Симе и мајке Петре, рођ. Савић. Основну школу похађао је од 1995. до 2003. године. Богословију „Свети Кирило и Методије“ у Нишу уписао је 2003., а завршио 2007. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 2011. године. У чин ђакона рукоположен је 06. новембра
2011. године у храму Светих апостола Петра и Павла у Бијељини, а у чин презвитера 08. новембра 2011. године у храму Светог великомученика Димитрија у Шамцу. Рукоположио га је епископ зворничко-тузлански г. Василије. Постављен је 01. децембра 2011. године на мјесто бригадног свештеника Команде логистике Оружаних снага БиХ-не у Добоју. Одлуком Епископа зворничко-тузланског Е. бр. 712 од 28. новембра 2011. Године постављен је за администратора упражњене Тешањске парохије у Тешњу. Ожењен је супругом Маријом и има кћери Tатјану (2013) и Димитру (2015)


О парохији
Тешањску парохију чини град Тешањ са сели- ма: Мекиш, Радуша, Плање, Мркотић, Јелах, Јеваџије, Вуково, Буква, Росуље, Ново Село, Медаково, Тешањка, Крашево, Шије, Трепче и Јабланица.


Парохијски храм
Храм Покрова Пресвете Богородице у Тешњу. Историја постојећег тешањског храма почиње 1923. године када је стари храм из 1853. порушен због тоњења и предузета је иницијатива за градњу новог храма. Купљено је брдо Грич од Адем-аге Мешића за 5000 златних дуката. Изгледа да ага када је продавао земљу није знао да ће на њој бити црква, јер када је схватио да ће крст надвисити џамије давао је двоструко више како би повратио земљу. Са друге стране, неки Бошњаци причају да је он земљу Цркви поклонио, и то из разлога што је много Срба побијено за његовог времена. Могуће да је то била прича за муслимане да би лакше прихватили изградњу новог храма на овој локацији. У Новом источнику, службеном листу епархије добро-босанске, пише да je у Тешњу, 28. новембра 1934. године освештан камен темељац српско-православне цркве у Tешњу. Освећење је извршио прото Љубомир Дучић, парох добојски. Ипак, градња цркве је трајала све до 1971. године. Због избијања Другог свјетског рата градња је из објективних разлога била обустављена. Са извијесном сигурношћу можемо да кажемо да храм није рушен, као што је било ранијих тврдњи. До Другог свјетског рата храм је озидан отприлике до половине и био је припремљен камен за даље зидање. Дио тог камена је отуђен и искориштен за неке друге објекте у Тешњу. Дио материјала је сачуван упркос жељи нове комунистичке власти која је до те мјере отежала наставак изградње да је од црквеног камена намјеравала да подигне партизански споменик. Старањем проте Боривоја Коронсовца и вијерног народа почело је интезивније да се ради на довршетку овог монументалног храма. Вриједно је пажње да су учешћа у наставку градње узели и муслимани из Тешања. Храм је освештао епископа зворничко-тузланског Лонгина Томић 19. септембра 1971. године. Звоник је одвојен од храма и грађен је од 1978. до 1981. године старањем тадашњег пароха јереја Ратка Врачевића. Због оронулости обновљен је 2012. године. Том приликом је извршена и електрификација звона. Конструкција иконостаса урађена је од бетона а двери су резбарене у трешњином дрвету. Девет икона на иконостасу живописао је у византијском стилу јеромонах Павле Калањ из манастира Градиште у Црној Гори..На Петровдан 2015. године епископ зворничко-тузлански г. Хризостом освештао је нове куполске крстове за храм.


Матичне књиге
Парохијске матичне књиге у континуитету воде се од 1966. године. Старије матичне књиге вођене су при Теслићкој и Врућичкој парохији.


Филијални храм
Капела Свете великомученице Недеље у селу Росуље. Градња капеле почела је 1987. године према пројекту архитекте Саве Кривокапића из Добоја. Капелу је освештао епископ зворничко-тузлански г. Василије 1989. године. Дограђен је тријем на улазним вратима 2013. године. Обнова капеле је у току.


Парохијски дом
Парохијски дом подигнут је 1987. године. Реновиран је 2009. године.


Други црквено-општински објекти
а) вишенамјенска сала на гробљу у селу Росуље;
б) вишенамјенска сала на гробљу у селу Радуши;
в) вишенамјенска сала на гробљу у селу Раковици
У њима се народ окупља послије слава, опијела и парастоса.


Свештеници који су раније служили на парохији
Тешањску парохију у времену за које постоје подаци опслуживали су: Тодор Илић (помиње се 1884); Јован Илић (+ 1898); Бранко Поповић (1934– 1973); Боривоје Короносовац (1973–1978); Марјан Симић (1978–1979); Ратко Врачевић (1980–1981) М Петар Нинковић (1981-1983)М Стојан Јовановић (1989-2000); Далибор Ђекић (2000-2009) и Митар Млађеновић (2009-2011).

Црквишта
Први православни храм у Тешњу био је на мјесту данашње мусале (исламски молитвени простор на отвореном). На жалост, скоро никаквих података немамо о овом храму. С обзиром да се томјесто налазило поред самог главног пута на врло лијепој локацији у вароши, може се предпоставити да је било неприхватљиво у турском периоду да ту буде центар православног живота. Сви каснији храмови у Тешњу су грађени на неприступачним и заклоњеним мјестима у оно вријеме. Таква је локација и Српске вароши, која је такође била лоцирана на врлетној и стрмој страни града. Предање говори о цркви у Радуши од камена– седре на данашњој Хаџалића луци, мада немамо прецизне податке о томе када је саграђена. За овај храм народно предање каже да су га порушили Угари, те да се и данас могу наћи остаци клесаног камена и рушевине на том мјесту. Помињу се и црква Св. Ђорђа на Градини и црква у Мркотићу, али као и у случају осталих већ поменутих црквишта данас нема поузданих података и потребна су озбиљнија научна истраживања да би се ово потврдило. На источној страни од тешањске тврђаве, изнад српске вароши, под брдом званим Попов ендек постојао је православни храм. Здравко Кајмаковић у дјелу „Наше старине“ пишући о тешањским иконама говори о томе како је та црква страдала приликом опсаде Тешња од стране принца Еугена Савојског у мјесецу новембру 1697. године. Каже да гравира која је сачувана из тих дана и која показује положај аустријске војске у току бомбардовања града показује да је мјесто гдје се налазио храм било изложено артиљериј- ској ватри. Још каже да је та црква била посвећена Покрову Пресвете Богородице. Тренутно није сасвим јасно да ли је храм на Поповом ендеку и после поменутог догађаја остао у употреби или су се вијерници окупљали у некој кући, као што је то био случај док се градио постојећи храм у Тешњу. Углавном, народно предање памти и разликује ову цркву од наредне која је била на брду званом Тепе. Тај храм је освештао на Ваведење 1853. године митрополит дабро-босански Прокопије и овај храм је био посвећен Покрову Пресвете Богородице. То се закључује на основу Дабро-босанског источника из 1888. Године гдје се још каже да храм има непокретне имовине, а мисли се на земљу и неколико објеката, међу којима су и школа и парохијски дом. Такође пише да се служи св. литургија сваке недјеље и празника и да свештеник живи близу храма. Године 1923. Овај храм је порушен због тоњења и предузета је иницијатива за градњу постојећег.

 

Архијерејски намјесник теслићки
протојереј-ставрофор МИЛАДИН ВУКОВИЋ

ул. Александра Рајковића 7
74270 Теслић


моб: +387 65 529-585;
тел: +387 53 430-429;


е-mail: miladinvukovic74@gmail.com