Карта парохије

 

ПРИБИНИЋКА
1. Назив парохије: Прибинићка
2. Сједиште пароха: Прибинић
3. Адреса пароха: Прибинић бб, 74276 Прибинић
4. Контакт: моб: +387 65 671-794; тел: +387 53 423-450;
е-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
5. Парох: Драган Марковић, протонамјесник

 


Протонамјесник Драган Марковић рођен је 22. септембра 1976. године у Теслићу од оца Драге и мајке Љубице, рођ. Јовичић. Основну школу у Младиковинама и Блатници похађао је од 1983. до 1991. године. Богословију „Света три јерарха“ у манастиру Крки уписао је 1991., а завршио 1996. године на Дивчибарама. Дипломирао је 2005. го- дине на Православном богословском факултету у Београду. У чин ђакона рукоположен је 05. септембра 2008. године у храму Светог мученика Лупа у Доњој Слатини, а у чин презвитера 12. септембра исте године у Храму Светог Александра Невског у Угљевику. Рукоположио га је епископ зворничко-тузлански г. Василије. Постављен је 26. септембра 2008. Године на Прибинићку парохију у Прибинићу. Правом ношења црвеног појаса одликовао га је 11. јула 2012. надлежни архијереј г. Василије. Достојанством протонамјесника одликовао га је 25. марта 2015. године епископ зворничко-тузлански г. Хризостом. Ожењен је супругом Горданом и има сина Богдана (2015).


О парохији
Прибинићку парохију чини село Прибинић са свим његовим засеоцима. Ово је једна од најстаријих и најславнијих парохија Теслићког краја и шире.


Парохијски храм

Храм Светих цара Константина и царице Јелене у Прибинићу. Храм је димензија 18х8 метара. Градња храма почела је 1899. године. Земљиште на којем је подигнут храм откупљено је од Сава Пја- нића из Тешња. Цркву су зидали маглајски мајстори под вођством неимара Симе Илића из Мале Буковице. Радови на храму завршени су 1900. године. Храм је освештао 27. октобра 1900. године митрополит дабробосански Николај Мандић. Кум храма био је Теодор (Тошо) Бабић из Прибинића. У Првом свјетском рату храм није рушен, али су га скрнавили 1915. године аустроугарски војници. Током Другог свјетског рата Черкези који су били у редовима њемачког Вермахта оскрнавили су храм. Памти се један чудесни догађај који је повезан са овим збивањима. Черкези су на Божић 1943. или 1944. затворили коње у храм, а онда је одједном зазвонило звоно само од себе. Уплашени пљачкаши су се разбјежали. Генерална обнова храма извршена је 1975/76. године. Чином обновљења храм је освештао 18.  јула 1976. године протосинђел Василије Качавенда, архијерејски замјеник. На основу истраживања Данке Дамјановић из Музеја за савремену умјетност у Бањој Луци првобитне иконе на иконостасу живописао је бањалучки сликар Шпиро Боцарић. Године 1976. замијењено је 11 старих икона које су биле у горња два реда на иконостасу. Нове иконе које су постављене умјесто дотадашњих живописао је Мирко Жеравић, свештеник из Моровића. Тада нису замијењене старе престоне иконе, а њих је живописао Мирко Петровић из Тешња. Нема података кад су престоне иконе живописане. Стил је мјешавина барока и наивног реализма. Храм је живописао 1990/91. године Димитрије Риђички из Новог Сада. Предање памти да су прије градње садашњег храма „свештеници под чадорима“ вршили службу Божију. Старија богомоља налазила се код извора Царевица. Још је 1857. године свештеник Коста Душанић добио ферман од султана Абдул Меџида за градњу цркве у Прибинићу.


Матичне књиге
Парохијске матичне књиге воде се од 1901. године. Након Другог свјетског рата одузеле су их државне власти, али су враћене већ наредне године по одузимању. Недостају само подаци за период од 1949. до 1957. године.


Филијални храм
Капела Светог Николаја мирликијског на гробљу Касимовина у Прибинићу, димензија 6x5 метара, подигнута је 2011. године. Капелу је освештао епископ зворничко-тузлански г. Василије 21. маја 2011. године.Стара капела била је подигнута на истом мјесту 1939. године. Капелу је освештао протојереј Стеван Душанић са још 11 свештеника. Због дотрајалости стара капела је порушена 2010. године.


Светосавско-парохијски центар
Градња Светосавско-парохијског центра, димензија 14х12метара, почела је 2003. године. Центар је освештао епископ зворничко-тузлански г. Василије 01. децембра 2012. године. У склопу Центра налазе се: парохијски стан, парохијска канцеларија и вишенамјенска сала. Поред новог Светосавско-парохијског центра налази се стари парохијски дом грађен од 1967. до 1972. године, а проширен 1977. године. Други црквено-општински објекат Сувенирница у црквеној порти саграђена 1983. године.


Свештеници који су раније служили на парохији
Први се помиње „путујући“ свештеник Горан. Затим, Коста Душанић, протојереј (1896-1911); Стеван Душанић, протојереј (1907-1957); Никола
Мандић, протојереј (1957-1965); Недељко Поповић, јереј (1965-1966); Драгомир Радоњић, јереј (1966-1972); Стојан Јовановић, протонамјесник (1972-1983); Петар Параклис, протонамјесник (1983-1985); Митар Топаловић, протонамјесник (1985-2002); Душко Недић, јереј (2000-2002) и Драгиша Симић, јереј (2002-2008).


Знамените личности и значајни догађаји ове парохије
У Прибинићу су рођени: учитељ Петар Богуновић (писац књиге „Из Усорског краја и околине“); професор Светозар Душанић (дугогодишњи управник Музеја СПЦ у Београду); др. Зоран Поповић (љекар на ВМА - Београд); професор Јован Душанић (писац књиге „Прибинић, село у Босни“). Храм у Прибинићу посјетили су: митрополит дабробосански Николај Мандић; патријарх српски Варнава (1935); Свети владика Николај Велимировић (1935), митрополит бањалучко-бихаћки Василије Поповић, епископ битољски др Симеон Поповић, епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ и други архијереји до данас.


Црквиште
Према писању проте Стевана Душанића, код извора Царевица у засеоку Садиковићи (настањен муслиманским живљем) налазила се хришћанска богомоља. Новијим истраживањем дошло се до закључка да се богомоља налазила код Остојића брда званог Мрамор, локација у 16. вијеку је носила назив Црквица или Црквице.

 

 

 

 

 

 

Архијерејски намјесник теслићки
протојереј-ставрофор МИЛАДИН ВУКОВИЋ

ул. Александра Рајковића 7
74270 Теслић


моб: +387 65 529-585;
тел: +387 53 430-429;


е-mail: miladinvukovic74@gmail.com